Izbornik Zatvoriti

Naslovna

Zdrava hrana

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. U modernoj porodici, u kojoj su oba roditelja zaposlena, zbog načina života i stečenih navika, nisu u mogućnosti da odvoje vreme koje bi bilo neophodno svakodnevno posvetiti ovakvoj ishrani.

Čovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloženje direktno su uslovljeni načinom ishrane koja se svakodnevno primenjuje. Pravilna i zdrava ishrana pomaže pojedincu da se lakše suoči sa životnim teškoćama i da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti. Zdrava ishrana u porodici omogućava mnogo pravilniji fizički i duhovni razvoj dece i više radosti i ljubavi u međusobnoj komunikaciji i zajedničkom životu.

Zdrava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadrži previše belančevina i masti (posebno životinjskog porekla, kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi), a bogata je ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima (a to su: biljna hrana, voće, integralne žitarice, semenke).

Zdrava ishrana znači jesti što jednostavnije, ne mešati namirnice različitog sastava (na primer: ugljene hidrate sa belančevinama), kao što zdrava ishrana takodje znači jesti u umerenim količinama, ne prebrzo i halapljivo, već sa svešću o važnosti unošenja hrane u organizam, vodeći računa da hrana nije suviše hladna niti suviše vruća, preslana, prekisela ili prezačinjena.

Da bismo se hranili pravilno, veoma je važno da se pridržavamo odgovarajućeg vremena za obrok i da ne uzimamo hranu nekontrolisano, u svako doba, bez razmišljanja. Međutim, obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u stanje izgladnelosti, jer tada dolazi do uništavanja određenih moždanih ćelija, nestabilnosti nervnog sistema i smanjenja otpornosti celokupnog organizma.

Par saveta za zdraviju ishranu

1. Jesti raznovrsnu hranu.
2. Smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskog porekla).
3. Povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (prečišćeni puter, nerafinisana hladno ceđena ulja, puteri od semenke – kikirikija, suncokret, susam, badem, lešnik, golica-bundeva).
4. Povećati unos složenih ugljenih hidrata i dijetalnih vlakana (povrće, voće, integralne žitarice).

5. Redovno unošenje tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi.
6. Smanjiti unošenje šećera, naročito belog rafinisanog. Zameniti ga medom, fruktozom ili malteksom.
7. Smanjiti unos kuhinjske soli. Zameniti je morskom solju.
8. Smanjiti i izbegavati unos kafe, alkohola i duvana.